Žolnai keramika – U potrazi za eosinom

Mađarska ♦ jun 23, 2018 by Vera Jovanović Đedović

Žolnai keramika - Pečuj

Žolnai keramika je nešto po čemu je grad Pečuj, možda, najviše i poznat. Žolnai fabrika je osnovana 1853. godine. Ono što je vrlo zanimljivo je to da su se svi bitni događaju koji su vezani za Žolnai fabriku, nizali na svakih deset godina.

Žolnai keramika – Osnivanje fabrike

Osnivač Žolnai fabrike je Mikloš Žolnai. Ovaj gospodin je želeo da otvori fabriku porcelana i gline, a kasnije se to svelo na proizvodnju keramike. Glavni razlog zbog koga je, uopšte, odlučio da izgradi ovu zanimljivu fabriku, bio je njegov mlađi sin. Kao i svaki savestan roditelj, želeo je da pomogne svom detetu da stane na noge i, na neki način, započne svoju karijeru.

Fabrika je lepo radila nekih desetak godina. Međutim, 1863. godine zapala je u veliku krizu, što dovodi do preokreta u samom poslovanju. Tada stariji sin Vilmož preuzima na sebe ulogu direktora, nekoga ko će, nadalje, voditi fabriku. Vilmož je razvio puno novih ideja. On je, zapravo, razvio i započeo proizvodnju keramike u onom obliku kakav je i danas nama poznat.

Vilmožov najveći poduhvat dogodio se 1873. godine, kada se Žolnai keramika prezentuje na svetskoj izložbi u Rimu. Nakon toga, na izložbi u Parizu osvaja Grand Prix (francuski: Velika nagrada). I sve se to dogodilo zbog  premaza koji se zove eosin, koji je fabrika patentirala.

Žolnai keramika – Eosin?
Žolnai fontana u Pečuju

Žolnai fontana u Pečuju

Ono što je prvo proizvedeno u ovoj fabrici, bila je pirokeramika, koja se dobro pokazala na visokim temperaturama. A, nakon toga, proizveden je eosin. Reč eosin je grčkog porekla i znači “svetlost zore”.

Ukoliko se zagledamo u Žolnai fontanu u Pečuju, primetićemo kako skulpture na njoj menjaju boje u zavisnosti od položaja Sunca. Za to je, upravo, zaslužan, već pomenuti, eosin. Tajna za proizvodnju ovakvog premaza, kojim se dobija takva vrsta boje, nikada nikome nije otkrivena. U vezi sa ovom tajnom postoji i jedna zanimljiva legenda o kojoj ću Vam nešto reći kasnije, u nastavku ovog teksta.

Što se Žolnai fontane tiče, postavljena je 1913. godine, ali je tek nakon 1930. godine počela sa radom. Njom danas teče voda koja je ispravna za piće. Ovaj premaz na fontani je dosta star, a fontana i dalje izgleda kao da je potpuno nova. Još uvek nije utvrđeno koliko dugo eosin može da ostane neoštećen.

Žolnai mauzolej i legenda

U Pečuju postoji Žolnai mauzolej u kome je sahranjen Mikloš Žolnai i cela njegova porodica. Radnici Žolnai fabrike su prikupili novac i organizovali gradnju ovog mauzoleja, zato što su smatrali da je njihov gazda to zaslužio. Ispred mauzoleja se nalazi kovčeg u kome je sahranjen Mikloš Žolnai. Postoji legenda koja kaže da će jednog jutra, kroz prozor pasti svetlost Sunca na ovaj grob pod takvim uglom da će se otkriti ispisana tajna o tome kako se pravi eosin. Da cela stvar bude još teža, legenda, takođe, kaze da taj dan mora biti u decembru 🙂

Na žalost, ova grobnica je osamdesetih godina prošlog veka pretrpela veliko skrnavljenje i u većem delu je uništena. Nakon toga, grobovi su premešteni i sada se nalaze na Novom groblju u Pečuju. Međutim, posmrtni ostaci Mikloša i njegove žene ostali su i dalje u mauzoleju.

Šta reći… Do dana današnjeg, tajna o tome kako se pravi eosin i dobija ovako fenomenalna boja, nikome nije otkrivena 🙂

U Pečuju danas postoji muzej Žolnai keramike, gde je cena ulaznice nekih 6€ do 7€.

Kod nas u Srbiji, Žolnai keramika se može videti u celoj Subotici i na hotelu Moskva u Beogradu.

Ostale naše članke možete pronaći na ovom linku. Ukoliko želite da saznate nešto više o Žolnai keramici, to možete učiniti na stranici Vikipedije, klikom na ovaj link.

4
Podeli

Vera

O autoru

Zdravo, avanturisti! Pre svega ću Vam poželeti dobrodošlicu na ovaj sajt. A, onda, ovu ću priliku iskoristiti da Vam se i predstavim. Moja primarna struka je turizam. Po zanimanju sam Diplomirani menadžer u turizmu i PHP Web Developer. Studije sam završila u Novom Sadu, na PMF-u, smeru za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Nakon toga, završila sam programiranje na IT Akademiji. Profesionalno se bavim razvojem softvera, gde radim za jednu domaću IT kompaniju. A, poslom turizmologa se bavim tako što sam sebe stavila u ulogu turiste i nekoga ko voli da istražuje i otkriva nove destinacije. Hvala Vam na izdvojenom vremenu i uživajte!


Sve od autora Vera

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *