Zlatibor – Avantura u doba korone

Srbija ♦ 23 septembra, 2020 by Vera Jovanović Đedović

Zlatibor - Avantura u doba korone

Zlatibor u doba korone

Napomena pre čitanja

Pre nego što pređem na glavnu temu članka, želim da obavestim čitaoce da se događaj, koji ću opisati, odigrao u junu 2020. godine, a članak je napisan tri meseca kasnije, u septembru 2020.

Da počnemo…

Zar je ovo baš moralo da se dogodi. Pandemija, korona virus, policijski čas, kolektivno ludilo i sve ostalo što ide uz to… Težak period. Toliko negativnih vesti koje Vas bombarduju sa svih strana, što iz naše zemlje, što iz celog sveta. Upravo je baš to, delimično, odradilo svoj deo posla u kreiranju naše avanture koja će ubrzo uslediti. I to odmah nakon što je policijski čas ukinut.

Za početak odlučila sam da isključim sve vesti iz svog života, jer svaki drugi naslov bio je “Korona virus“, “Život u doba korone” i još mnogo sličnih na tu temu. Pa, baš zato što smo bili nedovoljno informisani, valjda nam se i dogodilo to o čemu ću Vam sada pisati. Ali, verujem da sve ima svoje razloge dešavanja, pa tako i ovo.

Putovanja u doba korone

Putovanja u doba korone?! Nema ih, naravno! Većina država, pa tako i naša, zatvorile su svoje granice, tako da o putu u inostranstvo možemo samo da sanjamo. Mislim da teža kazna nije mogla da snađe nekoga ko je, po prirodi, avanturističkog duha i uvek spreman za akciju i upoznavanje nekih novih mesta. Hm…

Popuštanje mera i kraj policijskog časa

Došao je i taj dan kada je sa merama krenulo polako da se popušta, a na kraju je ukinut i policijski čas. Ali posledice svega toga su i dalje nastavile da se osećaju. Uvedena su neka nova pravila ponašanja i sada im se treba prilagoditi.

Kada su putovanja u pitanju, nije se nešto puno promenilo. Putovanja u inostranstvo su i dalje nemoguća misija i sve je dosta nestabilno. Ali, ja moram negde otputovati! Moram, ili ću pući! Bilo gde, samo da se promeni sredina. Nemamo izbora, osim da se odlučimo za neko mesto u našoj zemlji.

Trenutak odluke

Zlatibor nam je u tom trenutku zvučao kao dobra ideja. Nije nam trebalo puno vremena da rezervišemo smeštaj i napravimo plan. Međutim, nekada se desi da se stvari malo otrgnu kontroli i plan ne može da se sprovede na način na koji smo želeli. Zato, uvek treba imati i alternativu.

Krenuli smo na put, koji se značajno odužio. Umesto za 3, do smeštaja smo stigli za 5 sati! Radova na putu koliko volite. To je nešto na šta nismo računali, zato što smo, valjda, propustili tu informaciju. Na početku sam spomenula razloge zbog kojih smo se izolovali od svih mogućih vesti. Pa, sada nam se to i osvetilo. Propustili smo da čujemo nešto što je stvarno važno. Ok, šta da se radi, idemo dalje. Nećemo dozvoliti da nam to upropasti vikend.

Zlatibor – Dolazak u smeštaj

Na kraju smo nekako stigli do tačke gde se nalazio naš rezervisani smeštaj na Zlatiboru. Veoma smo se prijatno iznenadili kada smo shvatili da se apartman nalazi u lepom prirodnom okruženju, gde je preovladavala zelena boja. Miran kraj. Daleko od bilo kakve gužve i buke, a opet na samo desetak minuta hoda od centra Zlatibora. Buka…? O tome ću, ipak, malo kasnije. Sada bi trebalo da uđemo u naš apartman i malo odmorimo od puta.

Zlatibor – Vreme je za obilazak

Nakon što smo se udobno smestili i odmorili od puta, došlo je vreme za šetnju. Uputili smo se ka centru Zlatibora, u želji da prošetamo oko jezera, a kasnije odemo i na ručak u neki od restorana u blizini. Međutim, što smo se više približavali centru, šetnja je postajala malo neprijatna i zamorna.

Toliko radova na putu nismo očekivali. Traktori, bageri i razne druge mašine uz veliku buku dizale su ogromnu prašinu. A mi smo se neprestano borili sa raznim barikadama koje su postavljene svuda i jedva smo uspeli da se probijemo do centra. “Samo još malo da izdržimo i kada stignemo do trga, sve će biti bolje”, bile su moje misli u tom trenutku.

Zlatibor – Stigli smo u centar

Međutim, kada smo stigli na željeno mesto, sačekalo nas je iznenađenje. Ceo centar je totalno raskopan! Sve je porušeno i nikuda se ne može proći. Malo kasnije dobili smo informaciju da je u planu da se ceo Zlatibor renovira. Kakogod da bilo, vrlo brzo potrudili smo se da se što pre sklonimo iz centra da ne bismo još i nastradali, tako što bismo nagazili na neki zarđali metalni predmet, kojih je bilo svuda okolo.

Zlatibor – Vreme je za ručak

Pre nego što smo otišli odatle, odlučili smo da ipak probamo negde da sednemo i pojedemo nešto, jer smo bili veoma gladni nakon zamornog puta. Izabrali smo neki restoran, možda i jedini kome je u tom trenutku moglo da se priđe. Slušajući mašine koje neprestano burgijaju i puštaju iritantne zvuke, i nije baš bilo uživanje sedeti tamo neko duže vreme. Tako da, čim smo završili sa obrokom, istog momenta smo ustali i uputili se ka našem apartmanu. Sreća u celoj toj priči bila je ta, što baš taj deo Zlatibora gde smo bili smešteni nije bio u radovima.

Usput smo se u nekoj radnji snabdeli svim potrebnim namirnicama koje će nam biti potrebne do kraja dana. Ostatak dana proveli smo kulirajući u sobi.

Zlatibor – Promena plana

Plan nam je bio da ceo naredni dan provedemo na Zlatiboru. Ali, s obzirom na ono što smo danas zatekli, nismo baš sigurni koliko to zaista želimo.

I, dok razmišljamo kako bi bilo najbolje da iskoristimo preostalo vreme, sinula mi je ideja. Nekada davno, na jednoj od đačkih ekskurzija, posetili smo Sirogojno, etno selo, koje mi se tada jako dopalo. Imala sam želju da ga posetim ponovo. Mozda je baš sada pravi trenutak za to.

Uz pomoć Google-a brzo smo napravili plan za naredni dan. Takođe, videli smo da se u neposrednoj blizini Sirogojna, nalaze još dve zanimljive atrakcije, Stopića pećina i Gostilje Vodopadi. Pa, kada je to sve tako blizu, krenućemo redom i posetiti ih sve u istom danu. Istina da nije ispalo baš sve onako kako smo u startu želeli, ali eto prilike za upoznavanje nečeg novog.

Zlatibor – Krećemo u novu avanturu

Narednog dana, brzo smo se spremili za put i krenuli u avanturu. I ovog puta Google nam je bio najbolji prijatelj i vodič. Krenuli smo autom seoskim putevima ka željenoj destinaciji.

Celim putem smo uživali, sve je tako zeleno i divno. Ovakav mir i spokoj odavno nisam osetila. Svakodnevni život zaista ume da bude naporan, pogotovu ako svakodnevicu provodite u glavnom gradu. Pa, mali beg od stvarnosti nije na odmet 🙂

Zlatibor – Stopića pećina

Prva atrakcija do koje smo došli bila je Stopića pećina. Nakon, otprilike, pola sata vožnje od mesta gde nam se nalazio smeštaj, uspeli smo da stignemo do pećine. Prvi utisak zaista je bio fascinantan. Stigli smo, ostavili auto na parkingu i dalje je trebalo ići peške.

Ušli smo u šumu jako zelene boje, kroz koju je trebalo proći da bismo stigli do pećine. Staza kojom smo se kretali bila je krivudava i spuštala se na dole. Jako je veliki broj stepenika koji je trebalo preći. Nakon nekog vremena spuštanja niz te dugačke stepenice, pored toga što su nas kolena strašno bolela, ispred nas se ukazao ogroman ulaz u pećinu, koji ostavlja bez daha.

Stopića pećina – Ispred glavnog ulaza

Nakon što smo kupili ulaznice, rečeno nam je da sačekamo da se formira grupa. S obzirom na to da se sve odigralo u vreme pandemije korona virusa, ta grupa je ovog puta morala biti znatno manja, nego obično.

Na neki način, to što je grupa uključivala manji broj ljudi, nam je i odgovaralo, jer sam osećaj da nam neko nepoznat ne “upada” u lični prostor je dosta dobar. To nam, takođe, omogućava da energiju samog mesta osetimo u punom potencijalu, što se baš i ne može osetiti kada se jako veliki broj ljudi istovremeno nađe na tom mestu.

Stopića pečina – Zakoričimo u zemlju čuda

Osećaj je zaista fascinantan. Možda, po malo, i mističan. A, specijalni svetlosni efekti dodatno upotpunjuju taj misticizam. I, što je veoma važna informacija, jako je hladno. Ukoliko se odlučite da pećinu posetite u toplijem delu godine kada bi, možda, retko kome palo na pamet da nosi bilo kakvu jaknu, ipak se setite da je ponesete, jer će Vam ovde itekako trebati. Bar ona za prelazni period.

Najlepši deo pećine su bigrene kade koje će Vam odmah privući pažnju. Zaista prelepo izgledaju.

Što se same pećine tiče, moglo bi se reći da ona, sama po sebi, predstavlja posebnu temu. Zato sam odlučila da u nekom nerednom periodu napišem ceo jedan članak samo o njoj. A mi sada nastavljamo dalje sa našom avanturom.

Sirogojno – Staro srpsko selo

Sledeće mesto koje smo posetili nakon Stopića pećine bilo je staro srpsko selo Sirogojno, koje danas predstavlja muzej pod otvorenim nebom. Vreme nas je baš lepo poslužilo. Dan je bio kao stvoren za posetu ovakvog jednog mesta.

Sirogojno – Muzej pod otvorenim nebom

Ono što smo ovde posetili su dva stara srpska domaćinstva iz 19. veka. U sklopu svakog domaćinstva postojala je jedna glavna kuća u kojoj su se svi članovi porodice okupljali preko dana.

Pored glavne kuće, postojalo je i više pomoćnih objekata, gde je svaki objekat imao svoju svrhu. Kao na primer: salaš, ambar, furuna ili neka radionica.

Sirogojno – Organizacija domaćinstva

U zavisnosti od toga koliko je domaćinstvo imalo oženjenih sinova, postojalo je tačno toliko dodatnih kuća, pored, već pomenute, glavne kuće. Te dodatne kuće služile su za smeštaj sinova i njihovih porodica. Ali, sve je to i dalje predstavljalo samo jedno domaćinstvo. Dvorište svakog domaćinstva bilo je ograđeno ručno pravljenom drvenom ogradom.

Nekoliko od tih kuća otvoreno je i za posetioce. U njima mozete videti stari pribor za jelo i posude u kojima se spremala hrana. Takođe, mogu se videti stari alati koji su se koristili u radionicama, ostaci starog nameštaja i sl.

Sirogojno – Osetite energiju mesta svim čulima

U sklopu ovog etno kompleksa postoji još i prodavnica suvenira, kao i glavni restoran. Restoran je smešten u predivnom šumskom ambijentu i u njemu možete uživati u fantastičnim ukusima hrane sa ovog podneblja. A, mi smo, u međuvremenu, malo i ogladneli. Odlučili smo da baš na ovom mestu napravimo malo dužu pauzu za ručak.

Gostilje Vodopadi – Još jedno iznenađenje

Došlo je vreme da krenemo dalje. Sledeća destinacija koju smo imali u planu da posetimo su Gostilje Vodopadi. Trebalo nam je oko dvadesetak minuta vožnje od Sirogojna do ovog zanimljivog fenomena.

Pre nego što smo stigli do vodopada, imali smo totalno drugačiju predstavu, u odnosu na ono što nas je na tom mestu stvarno sačekalo. Ono što smo očekivali da vidimo, bio je jedan veći vodopad. Ali, kada smo krenuli ka reci, tamo nas je sačekalo veliko iznenađenje.

Gostilje Vodopadi – Osetite snagu prirode

Umesto jednog, očekivanog, ovde smo zatekli izuzetno veliki broj vodopada koji su se, svo vreme, smenjivali jedan za drugim. Od mesta gde se nalazi prvi, najveći, vodopad, vode stepenice kojima se spuštate nekih sto metara na dole, do mesta gde izlazite na reku. Stepenice su napravljene tako da se spuštate kroz šumu i duž vodopada koji Vas svo vreme prate do najniže tačke do koje treba da siđete.

Ovo je zaista jedinstveno iskustvo, koje nikako ne bi trebalo da propustite, ukoliko se nađete u ovom kraju.

Gostilje Vodopadi – Neobičan putnik

Na kraju samog puta, kada smo se spustili skroz dole do reke, videli smo jednog zanimljivog stanovnika ovog mesta. To je bio jedan mali jazavac koji je samo prošao pored nas, bez ikakvog straha i uopšte nas ne konstatujući. Kao da smo za njega bili totalno nevidljivi 🙂

Par reči za kraj

Dakle, stigosmo i do kraja puta. Naša avantura ovde se završava. Dan je bio prilično aktivan, pa je došlo vreme da se malo i odmori. Vraćamo se svojoj kući i nestrpljivo čekamo da se ukaže prilika za neku novu avanturu.

Pozdrav do sledeće avanture!

Ukoliko želite da se malo detaljnije informišete o Zlatiboru, možete pogledati ovaj link koji će Vas odvesti na stranicu Vikipedije. Ostale moje članke možete pronaći na linku Prozor u svet avanture.

3
Podeli

Vera

O autoru

Ovu priliku želim da iskoristim da Vam se predstavim. Ko sam, zapravo, ja? Po struci sam Diplomirani menadžer u turizmu. Studije sam završila u Novom Sadu, na PMF-u, smeru za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Nakon toga završila sam i programiranje na IT Akademiji, čime se i bavim. Iako zvanično radim kao programer, poslom turizmologa bavim se tako što sam sebe stavila u ulogu turiste i nekoga ko voli da istražuje i otkriva nove destinacije. Pa, hajde da zakoračimo u ovu avanturu zajedno!


Sve od autora Vera

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *