Sofija – Kroz Bugarsku do mudrosti

Bugarska ♦ maj 22, 2018 by Vera Jovanović Đedović

Hram Aleksandar Nevski - Sofija

Dobrodošli u još jednu avanturu. Sofija, glavni grad Bugarske je, ovog puta, ciljana destinacija. Da krenemo… Mesto polaska – Beograd, vreme – 5:30h ujutro.

Sofija – “Put belih oblaka”

Od samog početka, atmofera je bila veoma pozitivna. Prijatna muzika koja je puštana u autobusu, doprinela je još boljem raspoloženju. Agencija je svoj deo posla odradila savršeno. Autobus je potpuno nov i udoban. Dan sunčan, prelep. Iako je napolju pržilo Sunce od ranog jutra, ekipa iz autobusa je sve to posmatrala kroz prozor, sa određenom dozom prijatnosti jer je klima urađaj održavao, svo vreme, idealnu temperaturu.

Put je, uz povremenu dremku, uglavnom prolazio u razgledanju različitih prizora koji su se ukazivali sa druge strane prozora našeg autobusa. Predeo je, većinom, bio brdovit. Oblačići raznih dimenzija i oblika su se spustili dosta nisko, ispod vrhova planina, tako da je ceo prizor izgledao nestvarno, kao da se delić neba spustio na kopno i odlučio da tu neko vreme i ostane. Pogled na Sićevačku klisuru, dok smo još uvek prolazili kroz Srbiju bio je, zaista, fascinantan. Dah mi je zastao gledajući u stene kako se skoro vertikalno izdižu iznad nas. Prosto je nemoguće ne osetiti strahopoštovanje. I, tada shvatiš koliko smo mi ljudi, zapravo, sitni i nemoćni u poređenju sa svim tim čudima prirode.

Sofija – Stigli smo do graničnog prelaza – Zar već?

Vreme je toliko brzo prolazilo, da nisam ni primetila da smo, upravo, stigli do graničnog prelaza Gradina. Nakon što smo prošli pasošku i carinsku kontrolu, još nam je sat vremena vožnje ostalo do dolaska u Sofiju. Ovog puta smo imali sreće jer gužve na granici nije bilo. Ukoliko putujete iz Srbije, vreme ćete morati da pomerite za jedan sat unapred.

Sofija – Uskoro stižemo do cilja

Do ulaska u Sofiju, slušala sam vodiča koji je davao vrlo korisne, uopštene, informacije o Bugarskoj. Priča je, zaista, fenomenalna, ali ću je opisati drugom prilikom, u članku koji planiram da objavim odmah nakon ovoga, u kome ću se malo više fokusirati na Bugarsku kao celinu. Ovog puta fokus stavljam na sam glavni grad Bugarske, a to je, kao što sam već rekla – Sofija! A, evo, upravo smo i stigli na željenu destinaciju 🙂

Sofija – Malo smo ogladneli

U samoj Sofiji, blizu Pirotske ulice, koja predstavlja pešačku zonu, nalazi se natkrivena pijaca. Ukoliko ste gladni, ovde uvek možete naći različite vrste kuvanih jela na meru, razne vrste salata i peciva. Osim hrane, možete kupiti i garderobu po veoma povoljnim cenama. U samoj pijaci možete naći i razne vrste suvenira, kozmetiku, nekoliko kafića i sl. Što se same kozmetike tiče, vrlo je povoljna i kvalitetna. Glavni sastojak njihovih kozmetičkih preparata je ruža. Bugarska kozmetika je vrlo popularna po tome što u njoj nema konzervansa. Poznati su po proizvodnji kozmetike koja je, isključivo, na prirodnoj bazi. Pa, ko voli, nek’ izvoli.

Sama zgrada pijace je veoma interesantna. Građena je 1900. godine, za potrebu izložbe koja se održavala u Parizu. Na vrhu zgrade nalazi se veliki sat.

Sofija – Sada smo malo i ožedneli

Bugarska, pa i sama Sofija, poznata je po tome što ima dosta mineralnih izvora. U Sofiji postoje kupatila koja su, još, u antičkom periodu koristili Rimljani, a kasnije i Turci. Samim tim, imaju dosta vode za piće. Voda sa česme je potpuno ispravna, ali je, ipak, preporuka da se koristi flaširana voda zbog velike razlike u sastavu u odnosu na našu vodu u Srbiji. S’ obzirom na to da nismo navikli na takav sastav, kod pojedinih osoba može se javiti neki vid intolerancije nakon konzumiranja.

Sofija – Prirodni položaj

Sofija ima oko 1.200.000 stanovnika. Nalazi se na oko 550m nadmorske visine. Samo 10km vazdušnom linijom od Sofije udaljena je planina Vitoša, koja se nalazi na 2.200m nadmorske visine. Vitoška ulica predstavlja glavnu pešačku zonu u Sofiji i sa nje se pruža prekrasan pogled na vrh planine Vitoša. Zbog takvog položaja, klima u Sofiji je veoma povoljna u letnjim mesecima. Leta su topla, ali vrlo prijatna, a zime veoma hladne. Iako su temperature u zimskim mesecima jako niske, zbog izrazito suvog vazduha, ta se hladnoća dosta dobro može podneti.

Sofija – Razvoj grada

Sofija je svoje ime dobila 1376. godine. Do tada je nosila naziv Sredic. Od tada menja naziv u Sofija, što znači mudrost. Godine 2000. postavljen je kip Sofiji, koji predstavlja simbol mudrosti.

U periodu od 1945. do 1991. godine, Bugarska je bila pod “Gvozdenom zavesom” Sovjetskog Saveza. Nakon ovog perioda, Sofija počinje samostalno da se razvija. Industrijska zona se ruši i na tom mestu se podižu novi blokovi zgrada. Inače, dosta njihovih stanova potiče iz vremena komunizma. Zanimljiv podatak je to da su im stanovi veoma veliki i komforni. Obično su dvostruko okrenuti. Ukoliko im se stan sastoji iz dve spavaće sobe i jednog dnevnog boravka, Bugari će takav stan smatrati dvosobnim jer se dnevni boravak ne računa.

Od 1991. godine počinje i izgradnja metroa, koja je završena 1914. godine. Najveći problem oko izgradnje izbio je u samom centru grada. Na mestima gde je trebalo da budu postavljene podzemne stanice, nalazile su se najveće znamenitosti koje potiču još iz rimskog perioda. A neke od njih su, prilikom same izgradnje metroa, malo i oštećene. Jedna od tih oštećenih znamenitosti je Banja Baši džamija, koja je i jedina džamija koja se zadržala u Sofiji.

Pored pravoslavnih crkava i spomenute džamije, na teritoriji grada postoji i Sinagoga, koja je izgrađena početkom 20. veka. Od ostalih verskih institucija ovde postoje: Katolička crkva, Rumunska pravoslavna crkva i Ruska crkva. Iz navedenog možemo zaključiti da su na ovim prostorima prisutne skoro sve veroispovesti.

Sofija – Gradski prevoz

Mreža gradskog saobraćaja je dobro razvijena i prevoz je dosta tačan. Ukoliko želite da koristite taksi, cene su sasvim povoljne, a taksisti dobro govore srpski jezik, tako da nećete imati nikakvih problema u komunikaciji.

Sofija – Priča o Vasilu Levskom

Vasil Levski je bio poznati narodni heroj u Bugarskoj, koji je, ujedno, bio i vođa borbe za oslobođenje od Turaka. Srbima je, takođe, pomagao da se oslobode od Turaka. Skok Vasila Levskog je ostao poznat i do dana današnjeg. Vezan je za priču u kojoj je Levski preskočio rov širine 2m. Zahvaljujući tom skoku, a zbog njegovog prezimena, cela Sofija je danas u simbolu lava. Vrlo lako ćete primetiti da su statue lavova prisutne po celom gradu. Vasila Levskog su 1873. godine osudili na smrt, kada su ga otomanske vlasti obesile u Sofiji , a njegov spomenik se danas nalazi u blizini hrama Aleksandra Nevskog.

Sofija – Verski objekti

Ono što je važno da znate za sve verske objekte je to da je u svima zabranjeno fotografisanje. Ukoliko, ipak, želite da napravite neku od fotografija unutar objekta, moraćete za to da platite 10 leva. Jedini izuzetak, za nas Srbe, može se napraviti u Crkvi Sv. Nedelje u kojoj se čuvaju mošti kralja Milutina. Možete ih fotografisati samo ukoliko naglasite da ste poreklom iz Srbije.

Hram Aleksandra Nevskog

Hram je izgrađen posle 1878. godine, u čast Aleksandru Nevskom i ostalim ruskim vojnicima koji su poginuli u ratu sa Turcima. Tada je ruska vojska pomogla Bugarima da se oslobode od Turaka. Iz zahvalnosti prema Rusima, Bugari su želeli da podignu hram koji će biti najveći na svetu. Hram je završen 1923. godine. Ima 5 zlatnih kupola i može da primi oko 5.000 vernika. Desno od ikonostasa se nalaze čestice moštiju Aleksandra Nevskog. Ulica oko hrama je popločana pločicama koje su ovde donete iz okoline Budimpešte.

U vreme komunizma, svi verski objekti, osim ovog, bili su zatvoreni. Međutim, hram je tada bio otvoren samo u vreme praznika i nekih bitnih dešavanja, ali za gradsku elitu. Obično građanstvo u to vreme nije imalo pristup hramu.

Ruska Crkva

Ruska crkva od 1953. godine pripada Moskovskoj patrijaršiji. Nikolaj II je ovoj crkvi dao na poklon ikonostas koji je izgrađen od majolike (vrsta keramike). Crkva ima 5 kupola. Praznike praznuju po starom kalendaru, kao i mi Srbi. U kripti crkve je sahranjen ruski čudotvorac Sv. Serafim, koji je jedno vreme bio i episkop. Postoji verovanje da on najviše uslišuje molbe mladim ljudima, kao što su đaci i studenati. Oni mu redovno ostavljaju ceduljice sa svojim željama koje su, obično, vezane za polaganje ispita.

Crkva Svete Nedelje

Ova crkva je poznata po tome što se u njoj čuvaju mošti kralja Milutina. Prvobitno su se nalazile u Srbiji, a nakon pada Smedereva prenete su i ostale u Bugarskoj. Ranije je bilo reči o tome da će mošti biti vraćene u Srbiju. S’ obzirom na to da su jako dugo, već, bile u Bugarskoj, odlučeno je da tu i ostanu. Ali, Sveti Sinod je odlučio da će Srpskoj pravoslavnoj crkvi biti poklonjene čestice prsta kralja Milutina. Zanimljiva je informacia da se svakog 30. oktobra u noć, mošti presvlače u novu haljinu, a stara se seče i njeni se delići poklanjaju vernicima.

Ostali verski objekti

Od ostalih verskih objekata, tu je Banja Baši džamija, jedina džamija koja je sačuvana na teritoriji Sofije. Tu je i Sinagoga, koja se nalazi u blizini, već spomenute, natkrivene pijace. Veoma je interesantna i mala Crkva Sv. Paraskeve, u čijoj se blizini nalaze iskopine iz rimskog perioda, iz vremena cara Konstantina.

Sofija – Ostale ustanove

Ostale ustanove koje bi trebalo posetiti u Sofiji su: zgrada Parlamenta, Predsednička palata sa počasnom stražom, Bugarska Narodna Banka, zgrada Ministarstva odbrane i Narodno pozorište Ivan Vazov.

Mislim da su ove informacije dovoljne da Vas “bace” u razmišljanje o Sofiji. Ko zna, možda će baš to biti Vaša sledeća destinacija koju ćete posetiti.

Ostale naše članke možete pronaći na ovom linku. Ukoliko želite da saznate nešto više o Sofiji, to možete da uradite putem ovog linka.

7
Share with

Vera

O autoru

Zdravo, avanturisti! Pre svega ću Vam poželeti dobrodošlicu na ovaj sajt. A, onda, ovu ću priliku iskoristiti da Vam se i predstavim. Moja primarna struka je turizam. Po zanimanju sam Diplomirani menadžer u turizmu i PHP Web Developer. Studije sam završila u Novom Sadu, na PMF-u, smeru za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Nakon toga, završila sam programiranje na IT Akademiji. Profesionalno se bavim razvojem softvera, gde radim za jednu domaću IT kompaniju. A, poslom turizmologa se bavim tako što sam sebe stavila u ulogu turiste i nekoga ko voli da istražuje i otkriva nove destinacije. Hvala Vam na izdvojenom vremenu i uživajte!


Sve od autora Vera

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *