Pečuj, na putu za peć
Mađarska ♦ 1 novembra, 2018 by Vera Jovanović Đedović
Pečuj… Da li ste ikada poželeli da se nađete u nekoj bajci? Svi smo mi, bar jednom u životu, poželeli da budemo princ, princeza, dobra vila i slično. Pa, dobrodošli u ostvarenje svojih snova! Jedan od tih prelepih gradova, poput onih iz bajke je, upravo, pred Vama. Hajde da malo prošetamo ovim zanimljivim Mađarskim gradom.
Pečuj – TC “Arkad”
Polazna tačka nam je TC “Arkad”. Ovde se nalazi menjačnica u kojoj možete promeniti novac. Ono što je potrebno da znate je to da se u menjačnicama gleda količina novca koju želite da promenite, pa se na osnovu toga određuje kurs. Veliki je broj restorana u ovom tržnom centru, tako da hranu i piće možete naći po vrlo pristojnim cenama. Pored restorana brze hrane, ovde postoji i mađarska nacionalna kuhinja. Kada smo kod toga, zvanično mađarsko nacionalno jelo je guščija džigerica u sopstvenom salu. Pa, ko voli, nek izvoli. 🙂 Ukoliko želite šoping u Pečuju, “Arkad” je, opet, najbolja i najpovoljnija varijanta. Tržni centar radi do 21h uveče.
Centar grada se nalazi na 5 minuta pešačenja od “Arkad”-a. Mada, ispred samog tržnog centra postoji i autobusko stajalište za gradski prevoz.
Pečuj – Dobrodošli
Kada šetete kroz Pečuj, stiče se utisak da je grad jako mali. Ali, to je samo optička varka, jer je on drugi po veličini grad u Mađarskoj, odmah posle Budimpešte. Pečuj ima oko 160.000 stanovnika. Centar grada je zaštićen kao svetska kulturna baština 2000. godine. Titulu evropske prestonice kulture poneo je 2010. godine. Evropska Unija je uložila veliki novac u njegovu obnovu. U Pečuju je, zahvaljujući tome, od gradića koji je imao jednu malu pešačku zonu, napravljena veoma velika pešačka zona koja obuhvata tri velelepna trga. To su: Košut trg (Kossuth tér), Sečenji trg (Széchenyi tér) i Trg Dom (Dóm tér).
Pečuj je izuzetno jak studentski centar. Davne 1367. godine ovde je otvoren najstariji univerzitet u Mađarskoj. A, po veličini, nalazi se odmah posle Univerziteta u Budimpešti. Interesantan je podatak da u ovom gradu živi oko 30.000 studenata. Samim tim, grad je vrlo živ i dinamičan.
Pečuj – Suveniri
Treba pomenuti da je Mađarska poznata po dobrom vinu. Pa, ukoliko želite da odavde ponesete neki autentični suvenir, vino je uvek dobar izbor. Evo nekoliko najpoznatijih: “Tokai”, “Bikova krv” i “Pet bazilika”. “Pet bazilika” je posebno interesantno za ovaj kraj, jer je taj naziv vezan za nastanak Pečuja.
Kada smo kod suvenira, još jedan, vrlo interesantan suvenir, koji možete poneti odavde su, čuvene, pečujske rukavice. Prave se od jako kvalitetne kože i najfinijih materijala. Možete ih naći u svim modernim dezenima. Pa, interesantna informacija je to da ih nosi, čak, i britanska kraljevska porodica. Pečujske rukavice možete naći i u Beneton i Guči radnjama. Njihov moderan dizajn ih je i doveo na prvo mesto kada je u pitanju proizvodnja rukavica. Poprilično su skupe, a možete ih naći i u raznim jakim bojama.
Pečuj – Poreklo naziva grada
Pečuj se prvobitno zvao Sopianae. Taj naziv su mu dali Kelti, koji su pre dolaska Rimljana živeli na ovim prostorima. U 2. veku dolaze Rimljani, koji su tada naselili ovu teritoriju i počeli su sa izgradnjom vojnog logora. Taj se logor kasnije razvio u grad. Vrlo brzo je izgrađeno i pet bazilika u ovom okrugu, tako da su Rimljani grad zbog toga nazvali Pet bazilika (Quinque Basilicae). Mnogo kasnije, za vreme dolaska Turaka na ove prostore, grad dobija ime Pečuj. Naziv potiče od reči peć, što znači isto što i kod nas u Srbiji, a to je mesto gde se loži vatra. Lingvističari kažu da to može da znači i “put za peć”, što bi moglo da ima veze sa nazivom Pet bazilika, odnosno pet dimnjaka.
Pečuj – Istorija
Istorija Pečuja je veoma interesantna. Od izuzetnog značaja je to što je grad uspeo da sačuva tragove te istorije. Ovde možete videti znamenitosti koje vode poreklo, čak, i iz perioda Rimljana. Procenjuje se da najstariji arheološki nalazi imaju starost od oko 6.000 godina.
Prvobitno su ovaj grad naseljavali Kelti. Njih su, na ovim prostorima, zatekli Rimljani koji su se tu naselili. Nešto kasnije dolaze i Avari. U 6. veku na ove prostore dolaze Sloveni. A, već, u 8. veku, ova je oblast pripadala Moravskoj državi.
Prodor Turaka
Moravska država je postojala poprilično dugo, sve do upada Turaka. Turci su na ove prostore prodrli 1526. godine, nakon pobede u, čuvenoj, bici na Mohaču. Sulejman II Veličanstveni tada je, za samo dva sata, bukvalno, “pregazio” veoma brojnu austrougarsku vojsku, koju su, između ostalih, sačinjavali i Hrvati i stanovnici današnje Bosne i Hercegovine. Na žalost, nisu uspeli da se odbrane. Kako je Pečuj bio prvi na udaru, on iste te 1526. godine potpada pod tursku upravu. Budimpešta, kao i ostali deo Mađarske malo su sačekali. Ali, Pečuj, koji je bio jako blizu, ostaje punih 140 godina pod Osmanskim carstvom.
Mađarska baš i nije ponosna na taj deo svoje istorije, pa gleda da, na sve moguće načine, zaboravi tih 140 godina. Ali, veoma je bitna činjenica to, da se Pečuj kao grad razvio, upravo, pod Turcima. Oni su izgradili lepe ulice, škole, verske objekte, razne trgovačke centre i male kafanice koje su, većinom, bile locirane oko tih tržnih centara. U tom periodu počinje da se naseljava i civilno stanovništvo i nastaje malo veći grad.
Habzburška monarhija
Godine 1686., ovaj grad zauzima Habzburška monarhija. To je period koji je za Pečuj veoma interesantan, jer donosi sa sobom velike promene. Veliki broj Nemaca počinje da naseljava ovaj grad. Nemci su činili buržoaziju grada, dok, Mađara, skoro, da nije ni bilo. Godine 1777. Pečuj zvanično dobija status grada, pod Habzburškom monarhijom. Međutim, od Prvog svetskog rata, pa sve do 1921. godine, grad je pripadao Srbiji. Tek, 1921. godine, cela oblast Baranja, kojoj Pečuj pripada, potpala je pod mađarsku upravu. Grad je tada počeo da živi jednim potpuno drugačijim tempom.
Za vreme Drugog svetskog rata, grad nije preživeo velika oštećenja. Zaobišla su ga sva veća bombardovanja i granatiranja. To je razlog zbog čega na ovim prostorima danas postoje znamenitosti iz svih perioda.
Kriza devedesetih
Devedesete godine Pečuju donose veliku krizu. Mada, pre toga, za vreme komunizma, cela je Mađarska sasvim solidno živela. Mađarska je bila, možda, i jedina država koja je zahvaćena tim sistemom, a da je imala pravo na privatan biznis. To je razlog zbog čega se tada otvaraju fabrike i kreće se sa razvojem. Međutim, devedesete godine su joj donele jednu veliku stagnaciju. Tek 2000. godine, grad je ponovo počeo da živi od turizma, od čega najviše živi i danas .
Pečuj – Košut trg (Kossuth tér)
U centralnom delu trga nalazi se spomenik Košutu Lajošu, kome je i sam trg posvećen. Košut Lajoš je, u jednom momentu, bio potpredsednik, a nakon toga i predsednik republike. To je bilo baš u vreme čuvene revolucije, od 1848. do 1849. godine, koja je potresla Habzburšku monarhiju. U tom se periodu buržoazija iz grada pobunila protiv buržoazije koja je živela na selu, jer se smatralo da ona ubira njihove prihode i da to treba da se suzbije. Kmetovi su, s’ sruge strane, iskoristili tu priliku, pa su i oni počeli da se bore za svoja prava i interese. Sve u svemu, ovo je bila jedna velika revolucija, koja je dve godine ozbiljno potresala Habzburšku monarhiju.
Košut Lajoš
Košut Lajoš bio je jedan od lidera, borac za slobodu, koji se u to vreme dosta izdvojio. Na žalost, dok je bio živ, uopšte nije bio prihvaćen od strane svojih sugrađana i svoje zemlje. Veoma brzo, po završetku revolucije, morao je da napustoi zemlju i tada je otišao u Austriju. Od tada je svo vreme lutao po svetu, gde je pokušavao da nađe svoje mesto pod Suncem. Preminuo je u Italiji.
Tek nakon njegove smrti, narod je shvatio koliko je on bio zaslužan za pobedu, kao i za prodor nekih moralnih principa na ove prostore, jer je u to vreme, zaista, bilo teško živeti na ovim prostorima. Nakon smrti, proglašen je za nacionalnog heroja. Njegovi posmrtni ostaci iz Italije su preneti u Budimpeštu, gde se i danas nalaze. Sahranjen je ispred zgrade Parlamenta gde se nalazi još jedan spomenik njemu posvećen. A Pečuj mu je posvetio ceo jedan trg…
Na tom trgu, odmah iza spomenika, nalazi se i Gradska kuća, podignuta početkom 20. veka. Postoji i jedna veoma interesantna priča vezana za ovu kuću, ali ćemo se na nju malo kasnije vratiti, kada dođe pravi trenutak za to 🙂
Sinagoga
Na ovom trgu se nalazi i Sinagoga, koja je i dalje živa. Verovali ili ne, u Pečuju i dan danas ima Jevreja. Jako malo, doduše. Kada smo kod toga, još jedan zanimljiv podatak je da na teritoriji Pečuja danas živi 9 nacionalnosti. I mi, Srbi, smo jedna od njih, ali nas ima samo 1%. Imamo, čak, i svoju Crkvu. To je, zapravo, jedna mala kapela koja je pretvorena u Crkvu i u nju se može ući samo uz posebnu najavu.
Sinagoga je podignuta u 18. veku. To je bilo baš u onom periodu kada su Nemci živeli na ovim prostorima, dok su Mađari bili ugnjetavani. Krajem 18. veka došlo je do pobune gde Mađari ponovo zauzimaju svoj grad. Toliko su bili besni da su odlučili da se neće smiriti dok iz ovog grada ne proteraju sve ljude koji nisu Mađari. Ipak, oni su im dali izbor, a to je da se odreknu svoje nacionalnosti i proglase sebe Mađarima. Jedino su pod tim uslovima mogli da ostanu da i dalje žive na teritoriji grada.
Jevrejska zajednica
U jednoj takvoj situaciji, jevrejska zajednica je uspela da izmoli parče zemlje na kome podiže Sinagogu! I to, baš, na ovom trgu. Građena je čitavih 10 godina. Na žalost, situacija je takva da je ona danas, uglavnom, zatvorena. Pa, i ako želite, pitanje je da li ćete uspeti da je posetite. U dvorištu, odmah iza ove glavne, nalazi se još jedna mala sinagoga, koja služi za obavljanje verskih obreda. A, ujedno, u njoj se nalazi i velika jevrejska škola. Predpostavlja se da je to razlog zbog koga je glavna Sinagoga uvek zatvorena.
Jednim svojim delom, Sinagoga je pretvorena u muzej. U njoj se nalazi i jedna, kako je nazivaju, “crna knjiga”. U toj knjizi se nalazi spisak svih Jevreja koji su izgubili svoje živote tokom Drugog svetskog rata. Pored nekih od njih opisan je i način na koji su završili svoj život. Detaljno je opisano šta se dogodilo njima i njihovim porodicama. Ovde postoji i jedna mala muzejska postavka gde se čuvaju predmeti koji su pripadali tim ubijenim Jevrejima.
Sinagoga, kao i ostali deo grada, restaurirana je u periodu između 2000 i 2010. godine. U tom periodu, ceo je grad doživeo jedan veliki preporod.
Pečuj – Sečenji trg (Széchenyi tér)
I, evo, stigosmo i do najomiljenijeg trga, kako među turistima, tako i među stanovnicima Pečuja. A, zbog čega je toliko omiljen? Pa, ni zbog čega drugog, nego zbog jedne vrlo interesantne građevine, kojom se stanovnici Pečuja posebno ponose. U nastavku ću Vam ispričati nešto malo više o toj građevini, kao i o ostalim interesantnim spomenicima kulture koje možete naći na ovom trgu.
Crkva Milosrdne Braće
Crkva Milosrdne braće, upravo, je zgrada kojom se Pečujci toliko ponose. A, zbog čega je to tako? Pa, zbog toga što veruju da ona pokazuje njihov pravi karakter. Smatraju da je ovo najhumanija zgrada u njihovom gradu. Iako svojom arhitekturom podseća na crkvu, to nije crkva u pravom smislu reči. Ukoliko uđete unutra, videćete da su njeni zidovi skroz beli, bez fresaka je i da nije oslikana. Jedino što ima je jedan mali oltar.
Ideja o izgradnji ove zgrade nastala je u 18. veku. Potekla je od jednog bogatog gospodina koji je u to vreme živeo na teritoriji Pečuja. On je odlučio da okupi sve okolne bogataše i zamoli za pomoć u vidu dobrovoljnog priloga, kojim bi se podigla ova zgrada. I, služila bi svima onima koji nemaju osnovnih sredstava za život. Inače, u Pečuju danas postoji jako veliki broj prosjaka, što se može i videti, ukoliko odlučite da krenete u avanturu po malo zabačenijim ulicama.
Crkva Milosrdne braće – Crkva ili humanitarni centar?
Država je odobrila izgradnju ove zgrade, ali, kao uslov je postavila to, da se pored zgrade podigne i jedna besplatna apoteka, koja bi snabdevala siromašne lekovima. Apoteka je postojala i nalazila se tačno preko puta ove zgrade, na mestu današnje knjižare. Crkva se na taj način koristila veoma dugo, a tek na kraju 20. veka dobila je u svom nazivu i reč Crkva. Međutim, istina je da nikada nije zaživela kao Crkva, već je uvek radila kao humanitarni centar.
Svako ko bi došao i odlučio da svojim novčanim sredstvima pomogne ovoj ustanovi, nazivao bi se bratom ovog grada i otuda i potiče naziv Milosrdne braće. I, do dana današnjeg, svrha ove institucije je ostala potpuno ista.
Žolnai keramika
Ispred same crkve, možete zapaziti jednu veoma lepu fontanu sa skulpturama koje se prelivaju u raznim bojama. Za to prelivanje boja zaslužan je premaz koji se zove eosin. To je premaz koji ulazi u sastav žolnai keramike, po kojoj je Pečuj, možda, i najviše poznat. A, tajna za proizvodnju ovog premaza, nikada nikome nije otkrivena. O ovoj vrsti keramike ima puno toga da se kaže, tako da sam odlučila da ceo jedan članak posvetim samo njoj i možete ga pronaći na ovom linku.
Spomenik Sibinjanin Janku
Spomenik se nalazi u centralnom delu trga. Janko Sibinjanin je jedno vreme upravljao okrugom Baranja. Nikakvog posebnog poduhvata nije imao, ali je, iz nekog razloga, ipak, jedna od najomiljenijih istorijskih ličnosti na ovim prostorima.
Spomenik posvećen stradalima od kuge
Spomenik posvećen stradalima od kuge još jedan je spomenik koji je svoje mesto našao na Sečenji trgu. Ovakvi su spomenici izgrađeni širom Evrope i lako ih je prepoznati jer su svi građeni po sličnom sistemu. Jako su specifičnog oblika i uvek su u obliku stuba. To su spomenici koji slave život i pobedu nad kugom. Još se mogu videti i u Segedinu, Temišvaru, Budimpešti, Beču, Bratislavi, Veneciji, kao i u mnogim drugim gradovima Evrope.
Spomenik posvećen stradalima od kuge – simbol ozdravljenja
U to vreme, kada se sakupi dovoljan broj stradalih tela od ove opake bolesti, bilo je potrebno nekako ih uništiti, kako se bolest ne bi dalje širila. Smatrali su da bi najbolje bilo da se ta tela spale jer je to bio najsigurniji način da se bolest ne proširi. To se obično obavljalo na gradskim trgovima zbog veličine prostora. Tela za spaljivanje su slagana na poseban način, telo preko tela, i tako redom sve do poslednjeg. Na samom vrhu se obavezno nalazilo nešto čime se priziva Božija pažnja, kako bi Bog pogledao na ljude i sprečio da se takvo stradanje ponovi čovečanstvu. Na pečujskom spomeniku, taj je simbol zvezda, a u njoj je golub, koji znači slobodu, mir i ozdravljenje. A sama zvezda je nešto što sija zlatnim sjajem i priziva samog Boga.
Džamija Kasim-paše
Kasim pašina džamija je, zapravo, katolička crkva koja je nekada bila džamija. Obično je situacija bila malo drugačija kroz istoriju. Svima nam je poznato da su crkve, obično, pretvarane u džamije. Ali, ovde je došlo do obrnute situacije.
Džamija Kasim-paše – splet događaja
Na samom ulazu nalazi se spomenik Sv. Vartolomeja i on se smatra zaštitnikom ovog grada. On je svetitelj kome je bila posvećena Crkva koja je nekada davno postojala na temeljima ove džamije. Ta je Crkva srušena i na njenom je mestu podignuta džamija. Kasnije, nakon proterivanja Turaka sa ovih prostora, Mađari su krenuli da ruše i džamiju. Na sreću, srušili su samo ulaz i tu su se zaustavili. Odustali su od daljeg rušenja, već su je samo pretvorili u katoličku crkvu. I proglasili su da je na tom mestu Hrišćanstvo nadvladalo Islam. Sada se na njenom vrhu, iznad polumeseca, nalazi krst.
Unutrašnjost hrama je veoma neobična. Po zidovima se nalaze ispisani citati iz Kurana. Ali, isto tako ima i hrišćanskih simbola (ikona i skulptura svetaca). Sve do prošle (2017.) godine, ova je Crkva bila isključivo hrišćanska. Međutim, nakon što je izvršena restauracija, dozvoljeno je da se u njoj obavlja dvojna služba, i hrišćanska i muslimanska. U sklopu ove džamije nalazi se i muzej. Ulazak se naplaćuje od 2017. godine, kada je ova građevina restaurirana.
Gradska kuća
Gradska kuća na Sečenji trgu potiče s kraja 18. i početka 19. veka. Sama zgrada nalazi se na početku Kraljeve (Király) ulice, koja predsatvlja glavnu pešačku zonu u Pečuju.
Početkom 20. veka došao je jedan veliki lanac brze hrane kome je bilo u interesu da baš tu, u Gradskoj kući, napravi svoj restoran. Šta mislite, o kome se radi? Možete da predpostavite da je to bio Mc Donald’s. Uspeo je da dobije prostorije ove zgrade, a Gradska kuća je prebačena u, već pomenutu, Gradsku kuću, na Košut trgu. Već smo spomenuli da je ta nova zgrada izgrađena početkom 20. veka i da postoji interesantna priča vezana za nju. Pa, upravo je zbog toga i napravljena, prinudno.
Međutim, u periodu od 2010. godine, kada su turisti masovno počeli da posećuju Pečuj, krenuli su vrlo negativno da reaguju na celu ovu priču. To je skrenulo pažnju i građanima Pečuja, koji su, takođe, krenuli da razmišljaju u pravcu da to, možda, nije u redu. Pisali su razne peticije gradu. Na kraju su uspeli da se izbore za to da Mc Donald’s bude izbačen iz ove zgrade. To se, zvanično, i dogodilo, prošle (2017.) godine.
Pečuj – Kraljeva (Király) ulica
Kao što već rekoh, Kraljeva (Király) ulica predsatvlja glavnu pešačku zonu u Pečuju. Ali, to nije bilo od uvek tako. Početkom 19. veka kroz nju su prolazili tramvaji. Nešto kasnije se to promenilo, i ova je ulica pretvorena u pršačku zonu. Može se reći da je, do skoro, to bila jedina pešačka zona u Pečuju. Tek 2010. godine kada je grad Pečuj proglašen za evropsku prestonicu kulture, ceo centar grada pretvara se u pešačku zonu.
U ovoj ulici možete naći veoma veliki broj kafića i restorana u kojima možete uživati u raznim ukusima. A, ako Vam više odgovara, možete samo prošetati njom i, usput, napraviti jako lepe fotografije.
Mađarsko nacionalno pozorište
U ovoj ulici nalazi se jedna od najlepših zgrada u Pečuju, izgrađena u baroknom stilu, sa dve predivne fontane koje se nalaze ispred. To je Mađarsko nacionalno pozorište, koje je, pod tim nazivom, počelo da radi 1901. godine. Od tada je uvek otvoreno. Nikada nije prestajalo da radi, bez obzira na razne događaje koji su se smenjivali u Pečuju. Za ovu se zgradu vezuje jedna veoma interesantna priča…
Ovo je pozorište, zapravo, otvoreno nekih 70 godina ranije. Otvorili su ga Nemci i to je bio, isključivo, nemački ansambl. Najbolja sedišta mogli su da dobiju samo Nemci, dok su Mađari dobijali mesta samo u slučaju viška slobodnoih sedišta. Nakon onog perioda, kada su Mađari ponovo zauzeli svoj grad, uzeli su i svoje pozorište natrag. Međutim, pozorište je izgorelo u dva velika požara, a nakon toga je stradalo i u zemljotresu.
Godine 1901., Mađari su prikupili novac za obnovu pozorišta. Obnovio ga je, da ne poverujete, nemački arhitekta! Vrlo zanimljivo, zar ne? Bilo kako bilo, Mađari su se zarekli da pozorište neće početi sa radom sve dok ne budu imali, isključivo, mađarski ansambl. Tek kada se to dogodilo, ponovo je krenulo sa radom. Do dana današnjeg, njegov rad više nikada nije prekinut. Ovo je jedino pozorište u svetu koje je radilo i za vreme Prvog i Drugog svetskog rata.
Pečuj – Dom trg (Dóm tér)
Kada od Kasim-pašine džamije krenemo prema sledećem poznatom pečujskom trgu, proćićemo ulicom u kojoj se nalazi zgrada Rektorata. Poznata je po tome, što se, za vreme austrougarske vlasti, na njenom mestu, nalazila najjača kasarna u oblasti Baranja. Preko puta ove zgrade postoji ograda na kojoj je okačeno puno, takožvanih, ljubavnih katanaca. Za ove katance se vezuje posebna priča i ukoliko želite da saznate o čemu se radi, to možete učiniti putem ovog linka, gde je priča ispričana na veoma zanimljiv način. Mi, sada, nastavljamo dalje i stižemo do još jednog zanimljivog trga u Pečuju. Ovde možemo pronaći spomenike, čak iz rimskog perioda.
Grobnice
Grobnice i ostaci rimskog grada se protežu sve od Cella Septihora-e, pa do rimskog utvrđenja. Potiču s kraja 4. veka. Za sada, smatra se da su to najstarijie grobnice koje su pronađene u Mađarskoj. Do skoro su važile za najstarije u celom regionu, dok u Viminacijumu nisu pronađene još starije, iz 1. veka. Postoji 7 prostorija u kojima su ove grobnice smeštene. Baš zbog ovih grobnica, lokalitet Cella Septihora, kao i ceo centar Pečuja, zaštićen je 2000. godine. Godine 2010-te, postao je evropska prestonica kulture, takođe, zahvaljujući tim grobnicama.
Za istraživanje lokaliteta Cella Septihora dobijen je veliki novac, tako da se arheološka iskopavanja ovde i dalje nastavljaju.
Katedrala Sv. Petra i Pavla
Ova katedrala potiče iz 11. veka i posvećena je Sv. Petru i Pavlu. Nekoliko puta je rušena. Najviše je bila oštećena u delu gde se nalazi krov. Krov je u početku bio potpuno ravan. Međutim, u 13. veku, Mongoli su prošli kroz celu Mađarsku i ostavili pustoš iza sebe. Porušili su sve što je moglo da se poruši, pa i krov ove crkve. Kasnije, kada su Turci došli na ove prostore, crkvu su koristili kao magacin za oružje. Oni tada podižu nov krov, ali malo drugačijeg oblika. Ovog puta krov više nije bio ravan, nego je imao kosinu. Smatrali su da je tako praktičnije zbog otapanja snega u zimskom periodu.
Katedrala Sv. Petra i Pavla – Crkveno zvono
Nakon krova, podižu se i tornjevi, koji ranije nisu postojali. Oni su, od tada, restaurirani nekoliko puta. Crkva ima 4 kupole. Međutim, najveća znamenitost crkve je, drugo po veličini, zvono u Mađarskoj. Teško je 6 tona. A, zvanično je treće najveće zvono u svetu. Kažu da ovo zvono toliko jako bruji da, kada bi zvonilo duže od 13 sekundi, popucali bi svi prozori na zgradama koje se nalaze u okolini. Zvono ove jačine nalazi se samo u jednom tornju, dok su u ostalima manja zvona i tako se pravi ujednačeni zvuk, kako stvarno ne bi došlo do oštećenja, kako sluha, tako i prozora okolnih zgrada.
Poslednja restauracija urađena je početkom 20. veka. Na obnovi je radio i jedan gospodin koji je, ujedno, i finansirao samu restauraciju. Na žalost, upravo, je on sam na tom gradilištu i nastradao, tako što je sa skele pala cigla, koja ga je i ubila. Pošto je jako voleo Franc Lista, u njegovu je čast podignut spomenik Franc Listu. Taj se spomenik nalazi na balkonu muzeja koji je posvećen Katedrali Sv. Petra i Pavla. Balkon se nalazi pored same katedrale. Ulazak u ovu crkvu je besplatan.
Pečuj – Stigosmo do kraja puta
Pa, stigosmo do kraja naše avanture po Pečuju. Nadam se da Vam je ovo virtuelno putovanje prijalo i da Vas je, možda, podstaklo da krenete i u ono pravo, realno putovanje ka ovoj destinaciji. Ako je tako, srećan put i vidimo se u nekoj narednoj avanturi 🙂
Ukoliko želite da pogledate ostale naše članke, možete ih pronaći na ovom linku. A, ukoliko želite da dobijete još informacija o samom Pečuju, to možete učiniti na stranici Vikipedije, klikom na ovaj link.
63
Vera
Odličan clanak. Jako puno korisnih informacija.
Slažem se u potpunosti. Samo tako nastavite. Prvom prilikom posećujem Pečuj 🙂
Hvala puno 🙂
Divan clanak.Procitavsi ga posetila sam Pecuj.Hvala!
Hvala puno, Nataša. Baš mi je drago da sam svojim sadržajem uspela da utičem na to da posetite ovaj predivan grad u Mađarskoj 🙂