Bugarska u par reči

Bugarska ♦ jun 2, 2018 by Vera Jovanović Đedović

Bugarska - Narodno pozorište Ivan Vazov

Bugarska se nalazi u jugoistočnom delu Evrope. Ukoliko želimo da budemo još precizniji, rećićemo da se nalazi u severoistočnom delu Balkanskog poluostrva. Na istoku izlazi na Crno more. Graniči se sa Rumunijom na severu, Srbijom i Makedonijom na zapadu i Grčkom i Turskom na jugu. Od oko 8.800.000 stanovnika, oko 1.200.000 živi u Sofiji, glavnom gradu ove države.

Bugarska – Prirodna bogatstva

U pogledu reljefa, na teritoriji Bugarske možemo uočiti planine i plodne doline. To je neka najosnovnija podela i ovog puta nećemo zalaziti u detalje proučavajići i one sitnije oblike reljefa. Ukoliko želite da saznate našto više o geologiji i geomorfologiji Bugarske, to možete uraditi putem ovog linka, koji će Vas odvesti do stranice Vikipedije. U plodnim dolinama najviše se gaji pšenica.

Bugarska ima 11 parkova prirode i 17 rezervata biosfere. Šume zauzimaju nešto manje od polovine površine zemlje. Najpoznatiji nacionalni park se zove Rile i nalazi se nedaleko od Sofije. Park je poznat i po, čuvenom, Rilskom manastiru, najpoznatijem i najvećem pravoslavnom manastiru na teritoriji Bugarske, koji se nalazi na oko 117km južno od Sofije.

Ova zemlja je veoma bogata nalazištima boksita, bakra, olova, cinka, mangana i bizmuta. A, ima dosta i zlata, srebta, hroma i nikla.

Bugarska – Religija

U religijskom pogledu, Bugari su, najvećim delom, pravoslavni hrišćani, ali praznike praznuju po Gregorijanskom kalendaru. Kao i kod nas u Srbiji, za vreme komunizma, dosta pravoslavnih objekata bilo je zatvoreno. Jedino je bio otvoren hram Svetog Aleksandra Nevskog, ali samo u vreme praznika i nekih značajnih događaja. Međutim, u to vreme, hram nije bio dostupan široj javnosti, već samo gradskoj eliti.

Prema broju vernika, Katolička crkva sledeća je velika hrišćanska zajednica na teritoriji Bugarske. Ovde postoje i drugi verski objekti, među kojima su napoznatije Banja Baši džamija i Sinagoga, koje se nalaze u Sofiji. Zapravo, na teritoriji Bugarske prisutne su skoro sve veroispovesti.

Bugarska – Poreklo stanovništva

Bugari vode poreklo iz Irana. U 4. veku došli su iz Centralne Azije i naselili Evropu. To su bili potomci Saramita, i kasnijih Skita. Tračani su se na ove prostore doselili nešto kasnije, a, potom, i Sloveni, tako da je bugarsko stanovništvo dosta izmešano. Kada je fizički izgled Bugara u pitanju, boja kože im je nešto tamnija, a kosa im je, obično, crne boje.

Bugarska – Istorija

Na ovim prostorima, vladavina Rimljana traje od 29. godine, 1. veka p.n.e. Bugarska je najveći procvat doživela za vreme vladavine cara Konstantina. Car je toliko voleo Sofiju da je vrlo često nazivao svojim “Rimom” i u njoj je boravio, čak, 11 godina.

U 7. veku dolaze Sloveni, kada je formirano Prvo bugarsko carstvo, 632. godine i trajalo je do 1018. godine. Drugo bugarsko carstvo je osnovano u 12. veku, tačnije 1185. godine i trajalo je  do 14. veka (1396/1397. godine). Prva savremena bugarska država nastala je 1878. godine kao kneževina koja se nalazila u okvirima Osmanlijskog Carstva. Treće bugarsko carstvo ili Kraljevina Bugarska nastala je 5. oktobra 1908. godine, kada je Bugarska objavila svoju nezavisnost od Turaka, a Ferdinand I proglašen je za kralja.

U Prvom i Drugom svetskom ratu Bugari su bili na strani okupatora. Bugarska je u periodu od 1945. do 1991. godine bila deo Sovjetskog Saveza i komunističkog režima. Zbog toga su dosta dugo bili zatvoreni. Nakon raspada komunizma i sa pojavom višepartijskog sistema, granice ove zemlje postale su otvorene i tada je došlo do velikog odliva stanovništva. Najviše Bugara je otišlo u Ameriku, ali ih ima i u zemljama širom Evrope.

Bugarska postaje članica Evropske Unije 2007. godine.

Bugarska – Par reči o Bugarima

Bugari veoma vole da slušaju pevače sa naše estrade i većinu naših pesama znaju napamet. To samo pokazuje koliko su naši jezici slični, tako da, nama iz Srbije, neće biti problem da se sporazumemo sa Bugarima na taj način što će svako govoriti svojim jezikom. Bugari su i po temperamentu dosta slični nama. Veoma su srdačni i vrlo brzo prelaze na “ti” u razgovoru. Ukoliko im se, na neki način, dopadnete, može se lako dogoditi da će krenuti da Vas dodiruju, ali to ne treba da Vas brine jer je to jedan od njihovih načina komunikacije. Na taj način pokazuju svoju ljubaznost prema Vama.

U periodu između dva svetska rata, Bugari su dosta koristili francuski jezik u govoru, tako da se kod njih u govoru zadržao veliki broj francuskih reči i do dan danas. Kod njih postoje dve reči za reč “hvala”. To su francuska reč “merci”, koja se najčešće i upotrebljava. Postoji i druga reč, poreklom baš iz bugarskog jezika. To je reč “blagodarim”, nama vrlo poznata. Međutim, ova se reč koristi više u situacijama kada želimo da se zvanično nekome obratimo.

U periodu posle Drugog svetskog rata, u školama se učio ruski jezik, dok se danas, kao i u većini drugih zemalja, uči engleski. Međutim, njihovo znanje engleskog jezika i nije baš savršeno. Ali, mi koji živimo u Srbiji, imamo sreće jer nećemo morati mnogo da se mučimo da ih razumemo. Možemo im se slobodno obratiti na srpskom jeziku, koji će mnogo bolje razumeti od engleskog jezika 🙂

Bugarska – Hrana i piće

Bugari su poznati po tome što vole da konzumiraju veoma jaku hranu. U ishrani im je dosta zastupljen jogurt, a i ostali mlečni proizvodi, takođe. Jogurt koriste u, gotovo, svakoj prilici, pa čak, i kao osvežavajuće piće sa ledom.

Poznati su i po čorbama. Jedna od njihovih najpoznatijih je čorba od iznutrica sa, naravno, jogurtom.

Roštilj

Roštilj se u Bugarskoj, takođe, jako puno konzumira. Ćevapčići pogotovu. Pored svog roštilja, Bugari vole i srpski roštilj. Ali, obratite pažnju na njihove ćevape, kako ih oni još nazivaju “kebapče”! Za razliku od porcije ćevapa u Srbiji, bugarske porcije su mnogo veće. Još jedna informacija, koju ne bi trebalo zanemariti je ta da se mi iz Srbije, koji se nađemo u ovoj zemlji, neretko, odlučujemo za srpski roštilj koji se ovde, takođe, može kupiti. Razlog tome su posebne vrste začina koje bugarski roštilj sadrži, na koje baš i nismo navikli, pa nam je naš roštilj, ipak, dosta ukusniji.

Ostala jela

S obzirom na to da su, kao i mi, dugo bili pod Turcima, mnoga bugarska jela dosta su slična našim jelima. Kao, na primer: musaka, sarma, razne salate od povrća, ljutenica i sl. Od salata treba izdvojiti bugarsku šopsku salatu koja je vrlo ukusna i treba je probati.

Od Turaka su preuzeli i tu naviku da dosta konzumiraju baklave, a imaju i raznih drugih orijentalnih slatkiša u ponudi. Među tim slatkišima, vrlo je poznat čuveni “lokum”, odnosno ratluk. Lokuma imaju svih vrsta. Najpoznatiji je sa ukusom ruže, ali ima i svih ostalih ukusa.

Bugarski sirevi su jako ukusni. Najpoznatiji među njima je kačkavalj “Vitoša”. Od suhomesnatih proizvoda, tu je čuvena “Lukanka”, bugarska domaća kobasica.

Najpoznatije piće je grozdova rakija. Poznati su i po raznim vinima, među kojima je najpoznatije “Mavrud”. Ne treba potceniti ni piva, od kojih ćemo spomenuti “Zagoru”, koja se proizvodi u Bugarskoj.

Generalno, hrana im je, i dalje, dosta jeftinija nego kod nas.

Bugarska – Dolina ruža

Dolina ruža je područje koje se prostire između dve planine, Stare Planine i Srednje Gore. Poznata je po tome što se ovde, već, vekovima gaje ruže. Ima ih oko 10.000 različitih vrsta na ovoj terioriji, od kojih se oko 200 vrsta koristi u ljudskoj upotrebi, za ishranu ili u proizvodnji kozmetičkih preparata. Bugarska kozmetika je poznata po tome što se, uglavnom, pravi na prirodnoj bazi. A, u samoj izradi kozmetičkih preparata koristi se, upravo, ruža, a odmah za njom i crno grožđe. Pa, u Bugarskoj možete naći dosta kvalitetne preparate za negu lica i tela po veoma povoljnim cenama.

Bugarska – Valuta

Iako su u Evropskoj uniji, Bugari su kao zvaničnu valutu zadržali svoj levi, pa, ukoliko imate evre, morate ih razmeniti. Minimalni iznos koji možete razmeniti u menjačnicama u Sofiji je 10€. Sve što je manje od te cifre, u menjačnici Vam neće primiti. Preporuka je da, svakako, novac menjate u nekoj od zvaničnih menjačnica, a ne na ulici, ali, izbor, u svakom slučaju, ostaje na Vama.

Ukoliko budete imali priliku, ako već niste, savetujem Vam da posetite ovu lepu zemlju jer, zaista, ima šta da se vidi. Ono što, ipak, ne može da se vidi, a važno je, Vaš je lični doživljaj, koji ćete poneti sa ove destinacije. Pa, razmislite… 🙂

Ostale naše članke možete pronaći na ovom linku. Ukoliko želite da saznate nešto više o Sofiji, to možete da uradite putem ovog linka. A, ukoliko želite da dobijete još informacija o samoj Bugarskoj, to možete učiniti na stranici Vikipedije, klikom na ovaj link.

2
Share with

Vera

O autoru

Zdravo, avanturisti! Pre svega ću Vam poželeti dobrodošlicu na ovaj sajt. A, onda, ovu ću priliku iskoristiti da Vam se i predstavim. Moja primarna struka je turizam. Po zanimanju sam Diplomirani menadžer u turizmu i PHP Web Developer. Studije sam završila u Novom Sadu, na PMF-u, smeru za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Nakon toga, završila sam programiranje na IT Akademiji. Profesionalno se bavim razvojem softvera, gde radim za jednu domaću IT kompaniju. A, poslom turizmologa se bavim tako što sam sebe stavila u ulogu turiste i nekoga ko voli da istražuje i otkriva nove destinacije. Hvala Vam na izdvojenom vremenu i uživajte!


Sve od autora Vera

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *